Na okruglom stolu o Aleksandru Lifki (1880-1952), koji je danas održan u pratećem programu Festivala evropskog filma na Paliću, zaključeno je da se za narednu godinu pripremi monografija o tom pioniru kinematografije na ovim prostorima. U 2011. biće obeleženo 100 godina od prvog stalnog bioskopa koji je on otvorio u Subotici. Lifkino ime već nosi počasna nagrada festivala na Paliću. Istoričar filma, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović istakao je da će monografija biti zbornik naučno zasnovanih radova. Želimo da priču o Lifki očistimo od mitologije i damo ozbiljan doprinos istoriji filma u Vojvodini i srednjoj Evropi", rekao je on, dodajući da će problem što su mnogi dokumenti nestali u ratovima. Erdeljanović je najavio da će u projekat biti uključene kolege iz regiona, s obzirom na to da je do sada vrlo malo istraživano o Lifki i njegovoj braći u arhivima Beča, Bukurešta i drugih centara.
Porodica Lifka potiče iz Češke. Braća Aleksandar, Karlo-Dragutin i Rudolf osnovali su 1901. godine putujući bioskop u Trstu. Putovali su po Balkanu i organizovali projekcije, a njihov bioskop bio je jedan od najopremljenijih u to vreme na ovim prostorima. Kada su se braća razišla, Aleksandar je osnovao svoj putujući bioskop i zatim, kada se nastanio u Subotici, stalni bioskop 1911. godine pod imenom "Lifkin bioskop".
Pateovom kamerom snimao je kratke reportaže, između ostalog i o Subotici, o čemu postoje svedočanstva. Popularne su bile reportaže "Lifka novosti". Od samih filmova, međutim, posle požara u depou, sačuvana su samo četiri kratka fragmenta koja se danas nalaze u Arhivu Jugoslovenske kinoteke.
Za vreme Prvog svetskog rata bio je filmski izveštač, a posle rata zastupnik nemačke firme AEG u Subotici. Lifka je 1922. napustio film i posvetio se trgovini. Posle Drugog svetskog rata uzeo je jugoslovensko državljanstvo.
http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/u-pripremi-monografija-o-aleksandru-lif...