Zelena oaza Panonske ravnice, „cisto ogledalo vilinskih tajni”, koje na mapi podseca na savijenu žensku ruku za pesnike je živa poezija. Jezero je nastalo uporedo sa postankom korita Dunava i Tise. Svakako, moramo ga smatrati kao ostatak Panonskog mora: tokom bušenja arteskog bunara 1882. iz dubine od 110 metara „na videlo” su izašli ostaci puževa i biljaka....Ljudi koji su tuživeli otkrili su lekovito dejstvo vode i blata još za vreme Turaka i Tatara. U XVII i XVIII veku vec su masovno stigli na gradsku stranu obale jezera. LJudi su se kupali u vodi, vodeci racuna o tome da u blizini obale toplo blato ima lekovito dejstvo. Nosili su ga i kuci kako bi od njega „napravili” vodu za kupanje u kojoj su se kupali paraliticari. ...Poznato je i da su jutrom na obali jezera sakupljali so, i to u vecim kolicinama, koju su koristili za kuvanje sapuna. Glavni županijski lekar dr Janoš Libetraut (Liebetraut János) gradskim je ocima skrenuo pažnju na to da se iz vode jezera može praviti soda, te da bi se u zagrejanom stanju mogla koristiti i kao vodu koja ima lekovito dejstvo. Godine 1780. on je nastojao da se izgradi i banja. Zbog nezainteresovanosti gradskih vlasti slucaj je stigao i do cara Jozefa II, od kojeg je inicijator, ako nije i novac, dobio moralnu podršku. Sam je na obali jezera, pored Kanjiškog puta, sagradio i fabriku sode i gostionu. U sobama su bile i kade izradene od drva u kojima su se gosti kupali u zagrejanoj vodi iz jezera.

Gradski savet je 1823. javio namesnom savetu da voda jezera u zagrejanom stanju leci svakojake kožne bolesti i šuljeve. Od tada se pocela razvijati palicka lekovita banja. Gradski lekari dr Antal Kovac i dr Vince Zomborcevic predložili su 1837. da se izgradi banja. Dr Zomborcevic je cak napravio i analizu vode. Grad je 1840. na obali zasadio drvecem teritoriju od 12 lanaca, a pet godina kasnije izgradena je i gostiona. U sobama su bile postavljene i kade za kupanje, a voda za kupanje bila je zagrevana u velikim kotlovima.

Izgradnja tople banje zapocela je 1852., a objavljena je i zanimljiva knjiga Ferenca Tereka o palickoj lekovitoj vodi. Prvi banjski lekar bio je Petar Stojkovic. Nakon izgradnje hotela 1862. imucniji Suboticani gradili su prelepe vile, cesto se takmiceci izmedu sebe i nadajuci se ujedno i velikoj koristi od toga.

Dr Viner ovako je 1869. pisao o Palicu: „Puno bolesnika, ponekad i izdaleka, ovde traži odmor i ozdravljenje. Više od pola veka iskustva dokazuje da lekovita voda uspešno leci oboljenja limfnog sistema, hronicne izmene kod ženskih polnih organa, promene šuljeva, hronicne kožne bolesti, neuralgije. Ne uzimajuci u obzir lekovito dejstvo zagrejane vode iz jezera Palic ima buducnost i kao obicno kupalište i odmaralište...”.

Pre 100 godina napisano proricanje se i ostvarilo. Dakle, ono je i danas aktuelno i moramo voditi racuna i sada kada su blatna i topla banja srušene. Ima smisla da bude objavljen i citat iz uputstva za turiste iz 1928.: „Voda, koja ima lekovito dejstvo, u leti je izmedu 18 i 25 stepeni Celzijusa. Ukus je alkalnoslan i gorak. Hemijski sastav: Natrium hydrocarbonicum, Natrium chloratum, Magnesium carbonicum, Calcium carbonicum, Ferrum carbonicum odžydatum, Lytium carbonicum, Calcium carbonicum, Silicium carbonicum, Alumen hypophosphoricum i organske materije”.

Sa mesta sportskih ribolovaca, s dna jezera, bilo je najbolje blato. Hemijski sastav slican je najpoznatijim ruskim i rimskim lekovitim blatima. Na teritoriji bivše Jugoslavije Palic je svakako najstarija lekovita banja. Izmedu dva rata spominjan je zajedno sa Bledom, Plitvicama i Ohridom. Dobro je znati da je sastav lekovitog blata: Calcium chlaricum et natrium chloricum, Calcium sulfuricum, Magnesium kromatum, Magnesium chloratum, Sales varial organske materije. Sve ove tvari rastvaraju se u vodi, a Calcium magnesium, Ferrum, Aluminium aceticum rastvaraju se i u sonoj kiselini. Osim toga, sadrži i cetiri posto peska. To su bitni podaci iz onog vremena kako bismo bi danas, i pored mogucih izmena, mogli ceniti palicko lekovito blato.

U banji je davno bilo pedeset kada (neke od njih napravljene su od mermera) i ljudi su se u njima kupali i oporavljali od 7.30 do 19 sati. Nije nezanimljiv podatak da je još pre nekoliko decenija cela država pratila rad tamo zaposlenih nekoliko lekara, tri hotela i rad apoteke, a gostoprimstvo Palicana bilo je opšte poznato. Danas bi se blato vec moglo staviti u promet i u suvom obliku. U okolini Subotice mnogi ovaj melem nose kuci. Znajuci sve to, i ako u obzir uzmemo još neke cinjenice, možemo pretpostaviti da su palicki termo i blatni bazen srušeni zbog toga jer su bili stari i nisu odgovarali današnjim zahtevima. Naravno da ce na mestu starih izgraditi nove, trajnije i lepše, koji prilice okolini. Godine 1965. izdat je prirucnik namenjen lekarima opšte prakse u kom se Palic spominje kao jedna od najpoznatijih banja. Osim da služi kao odmaralište, od Palica se ne treba odreci ni kao znacajne banje. Drugim recima, da se ponovo izgrade blatna i topla banja. Palic uvažavaju ne samo Palicani, jer ima svoj car i privlaci ljude. Za obnovu Palica je potrebno da se osmisli njegova izgradnja kako bi nakon toga ovo ravnicarsko mesto privlacilo goste.

Pre 10 godina Palic je dobio nagradu „Cvet turizma”, nagradu koja se dodeljuje najboljima. To znaci velik napredak, jer je jezero 1971. bilo katastrofalno zagadeno.

Obožavaoci Palica mogli su nedavno u ruke uzeti i dve monografije. „Istorija Palica” na srpskom jeziku je objavljena 1998, a 1999. i na madarskom. Ove knjige obuhvataju razdoblje od 1462. do 1958. Madarski i srpski novinari priredili su je za štampu po rukopisu Aurela Štadlera. Godine 1999. takode je objavljeno delo i akademika dr Ðule Selešija „Voda Palickog jezera” u kome autor daje temeljnu sliku o problematici vezanoj za vodu Palickog jezera od 1781. do današnjih dana.

Iz ove knjige možemo saznati da je u vreme postojanja „kadske” i blatne banje kupalište godišnje posecivalo izmedu 15.000 i 20.000 gostiju. Za kupanje su koristili toplu jezersku vodu. Lekovito blato vadeno je sa dna jezera u blizini ribolovackog doma, odakle su ga do banje nosili camcima. Procedivali su ga, a zatim na pari grejali do željenog stepena toplote. Ovaj melem se po slavi i lekovitom dejstvu takmicio s najpoznatijim ruskim i rumunskim blatnim banjama. Jedan nacin upotrebe je bio „pakovanje”, kada su se ljudi za lecenje predvidenih delova tela debelo premazivali toplim blatom, a nakon toga se prekrivali nepromocivim platnom. Drugi nacin korišcenja lekovitog blata u to je vreme bio skoro jedinstven: pacijenti su do vrata sedeli u toplom ili hladnom blatu. Iz tamnog blata i isto takvih isparenja videle su se samo njihove glave. Ovu terapiju je dopunjavala je lekovita masaža, a nakon toga je sledio duži odmor.

Osim lekovitosti, u vezi s palickom banjom mogu se spomenuti i druge korisne cinjenice. Lekovito blatno kupanje je pogodno za lecenje hronicne reume, kožne bolesti, ginekološke poteškoce, upale nerava i mnogo drugih bolesti. I kupanje u toploj vodi, koja sadrži natrijum-karbonat i natrijum-hidrokarbonat, s alkalnom vodom ima puno mogucnosti za primenu. Od kupanja u vodi jezera koja sadrži sodu koža postaje nežna, nestaju cvorovi od šuljeva, a vene bivaju manje. Klima je dobra, jer je nizijski vazduh bez prašine. Na kupalištu je tišina i mir. Ima mogucnosti za razlicite sportove, te je Palic stoga mesto gde su cesta kulturna i naucna zbivanja. Zbog toga je Palic pogodan da postane pravi raj za turiste...
Autor teksta ... dr Ferenc Kinka