Teretana na otvorenom na Paliću

teretanap U sklopu projekta državne uprave i lokalne samouprave, Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, u toku su radovi na rekonstrukciji košarkaških terena i izgradnji teretane na otvorenom. Košarkaški tereni i teretana nalazi se između Muškog štranda i Peščane plaže, tj. u parku između Veslačkog kluba Palić i bivšeg restorana Fontana. Trenutno se radi na postavljanju tartan podloge kod sprave za teretanu, a do kraja nedelje se očekuje postavljanje i podloge kod košarkaškog terena. Kako bi celokupan prostor bio prijatniji, renoviraće se i stolovi i klupe u parku, kao i staza koja ide uz samu obalu jezera. Da je proloćno uređivanje Palića u toku svedoče i radovi kod Terase Muški štrand. Okrečena je i sređena kapija kod ulaza na Muški štrand koja je godinama stojala zapuštena i oronula.

Radovi na popločanju staze

pesacka-staza Preduzeće Park Palić je krajem prošle godine započelo projekat uređenja pešačke infrastrukture na Paliću. Tako se krenulo od ulice Jožefa Hegediša i Splitske aleje da bi se ove godine nastavilo sa popločanjem pešačke staze kod Peščane plaže. Popločanje je vršeno dvoslojnim vibropresovanim betonskim kockama, a staza se pruža duž čitave Peščane plaže, sve do dela Palića u koji je retko ko od posetilaca ikad zavirio. Godinama je to bilo zapušteno i zaraslo u šiblje i korov. Tu se nalazi i jedno staro igralište koje je oronulo. Rekonstrukcijom ove staze došle su do izražaja neke od lepih vila i vikendica u ovom delu. Međutim, i dalje je veliki broj privatnih vila i placeva koji su potpuno zapušteni. Uz samo popločanje, ovih dana se očekuje i postavljanje po 10 klupa i korpi za otpatke.

Radovi na uređenju ulice Jožefa Hegediša

jhege Na Paliću je u toku nastavak rekonstrukcije pešače staze na delu ulice Jožefa Hegediša, od pružnog prelaza pa do šetališta na obali jezera. Tanja Jotović, pejsažni arhitekta iz JP "Palić Ludas", kaže: Pri ovome je došlo do potrebe da se drvored pored staze izvadi, pošto je deo stabala oštećen i predstavlja opasnost za prolaznike. Prema rešenju Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predviđeno je podizanje novog drvoreda gde je i bio, s time da će se sadnja morati uraditi na taj način da drveće ne ugrožava instalacije koje nalaze između puta i pešačke staze. Minimalno potrebno rastojanje stabla do instalacija je od 2.0 do 2.5m, tako da će se novi drvored verovatno saditi u betonskim prstenovima koji će sprečiti kontakt sa instalacijama, a koren će moći da se razvija prema dubljim slojevima.

Dovoljno Palićana želi kanalizaciju

kanalizacija1 Izgradnja kanalizacione mreže i priključivanje domaćinstava jedan od uslova za ostvarenje projekta koji finansira nemačka razvojna banka. Ukupno 670 građana Palića prijavilo se u roku do kraja januara da želi da uvede kanalizaciju u svoje domaćinstvo. Prijavljivanje građana jedan je od neophodnih koraka u primeni programa zaštite biodiverziteta Palića i Ludaša za koji je Subotica od nemačke razvojne banke KfW dobila bespovratnih 6,5 miliona evra. Nemačka država, međutim, ne želi da finansira zaštitu prirode na jezerima Pali i Ludaš ukoliko i grad ne preduzme aktivnosti da prestane sa daljim zagađenjem jezerske vode. Zbog toga je Subotica preuzela izgradnju, odnosno dovršetak kanalizacione mreže na Paliću, a stručnjaci iz KfW-a procenili da u priobalnom delu bar 700 domaćinstava treba da septičke jame, koje se postepeno „spiraju“ u jezera, zamene gradskom kanalizacijom.

Bušenje leda na Paliću i Ludašu

led17 Radnici JP „Palić-Ludaš“ već uveliko rade na bušenju leda na Palićkom, Ludaškom i Krvavom jezeru. Led se seče zbog toga što je preko ledenog ogledala pao sneg, te sunčevi zraci ne mogu da prodru u dubinu jezera, pa živi svet ne može da funkcioniše zbog toga što je za proces fotosinteze neophodno sunčevo zračenje. Ivan Bašić Palković na Paliću živi preko pet godina, tvrdi da se led mora seći, jer se na taj način ribama obezbeđuje potrebna količina kiseonika. Kaže da radnici Palić-Ludaša svake godine seku led i na taj način omogućavaju živom svetu ispod površine jezera da preživi. Alge i vodene biljke koje žive ispod površine leda ne mogu da obavljaju fotosintezu, te je i količina kiseonika koja se dobija znatno manja u odnosu na potrebe, te je sečenje leda neminovno. Sa bušenjem rupa na jezeru počelo se još pre dve nedelje.

Palić zaleđen posle šest godina

klizanje17 Posle šest blagih zima, u kojima nije bilo leda na jezeru, Palić je potpuno zaleđen. Debljina leda je između 15 i 20 centimetara, a na susednom, manjem jezeru Ludaš oko 20 cm. Led je počeo da se formira još pre nedelju dana, i na jezerskom ogledalu je različite debljine. Međutim, ispod zamrznute vode se odvija buran proces, objašnjava Sandra Čokić Reh, rukovodilac sektora zaštite prirode u JP „Palić-Ludaš”. Zbog manje kiseonika u vodi je ubrzan proces truljenja, a i fotosinteza je znatno smanjena, jer na ledu postoji sneg i ne propušta svetlost. Izlazimo na jezero da isečemo odušne otvore kako bismo potpomogli aeraciju jezera i na taj način pomogli živom svetu u njemu – kaže Čokić Reh. Kako kaže, u slučaju samo jednog centimetra snega na ledu, fotosinteza u vodi je smanjena na svega jedan procenat, što znači da je živi svet u teškom stanju, i da mu je potrebna pomoć upravo kroz isecanje otvora.

Proslavom okončana sezona u veslačkom klubu Palić

veslaci2016 Veslački klub „Palić“ svečano je okončao kalendarsku godinu i uspešnu sezonu. Najvažniji rezultat je svakako osvajanje zlatne medalje Martina Mačkovića u paru sa Viktorom Pivačijem na Svetskom prvenstvu u kategoriji seniora do 23 godine. U ovoj godini učestvovali su na 10 regata u Srbiji i 7 regata u inostranstvu. Na tim takmičenjima osvojili su 58 medalja od čega 18 zlatnih, 17 srebrnih i 23 bronzana odličja. Po ovim rezultatima 2016. godina je za Veslački klub „Palić“ bila zadovoljavajuća takmičarska sezona. Dva takmičara kluba, Martin Mačković i Eva Paći nastavili su školovanje u Sjedinjenim Američkim Državama gde su zabeležili odlične rezultate. Martin Mačković je u SAD kao student i član osmerca posade Berkley univerziteta postao prvak Amerike i prvak zapadne obale. Eva Paći je kao članica posade Barry univerziteta, u ovoj sezoni u SAD osvojila 7 zlatnih i jednu bronzanu medalju.

Održana „Trka Deda Mrazeva“

dedamraz16 Više od 2.000 dece, mladih, odraslih i penzionera učestovalo je danas u „Trci Deda Mrazeva“ na Paliću, tradicionalnoj manifestaciji organizovanoj po osamnaesti put. Trku je prvi put obeležila i humanitarna aktivnost učesnika, usmerena na pomoć našem reprezentativcu u paratekvondou, Slavku Adamovu, mladiću bez ruku, i odraslim korisnicima Doma „Kolevka“. Zamenik gradonačelnika, Timea Horvat, naglasila je, obraćajući se prisutnima pre nego što je presecanjem vrpce dala znak za start, da „Trka Deda Mrazeva“ – koja okuplja sve naše sugrađane, bez obzira na godine starosti, i promoviše zdrav način života – ove godine prvi put ima humanitarni karakter. Svi učesnici trke pomažu našem sugrađaninu Slavku Adamovu, koji je zauzeo treće mesto u Evropi u paratekvondou. Prihod je namenjen za kupovinu specijalnog bicikla i za pomoć odraslim korisnicima Doma ‘Kolevka’.

Humanitarna trka Deda Mrazeva u subotu

dedamraz-trka12 Osamnaesta po redu trka Deda Mrazeva biće održana u subotu, 10. decembra na Paliću. Start trke je u 11 časova ispred Velike terase, na kojoj će ove godine biti održan i prateći program namenjen najmlađima. Humanitarna trka Deda Mrazeva u subotu. Učesnici tradicionalne trke će, bez obzira na godine starosti, trčati ili šetati po kružnoj stazi sat vremena, a jedini uslov je da imaju kapu ili kostim Deda Mraza. Startne brojeve za trku, zainteresovani građani mogu dobiti svakog dana u periodu od 16 do 17 časova na Ženskom štrandu na Paliću. Trka će ove godine imati humanitarni karakter.... Želimo da pomognemo momku Slavku Adamovu, koji je zauzeo treće mesto u Evropi u paratekvondou. Slavko je bio učesnik na jednom polumaratonu. Takmičio na specijalnom biciklu, koji nije bio namenjen njegovim mogućnostima, jer je on rođen bez gornjih ekstremiteta.

Čvarci rasprodati, festival završen

Po peti put festival čvaraka na parkingu Male gostione privukao je ljubitelje ovog panonskog specijaliteta. Fotografije pogledajte ovde

Syndicate content