Dovlačenje čiste vode iz Tise stručnjaci Instituta „Jaroslav Černi” sugerišu kao najbolje rešenje za spas poremećene ekološke ravnoteže u plitkom panonskom jezeru. Ovom rešenju odmah je u javnosti prigovoreno da nije ni novo ni nepoznato, ali da iako godinama dostupno nije korišćeno zbog skupoće. Vodena veza koja je pre gotovo tri decenije počela da se gradi od Tise, račvajući se ka severu i Paliću, a dole ka jugu i nekoliko akumulacija srednje Bačke, iako je u velikoj meri izgrađena, koristi se ispod mogućnosti. – Od Tise do Palića voda putuje 25 kilometara kanalima na kojima postoje izgrađene dve akumulacije i tri pumpe, kojima se savladava visinska razlika od ukupno 27 metara njenog toka – kaže za „Politiku” Slavko Vrndžić, tehnički direktor VDP „Severna Bačka”, preduzeća koje gazduje ovim sistemom. Ovo putovanje vode naravno ima svoju cenu. Da bi tiska voda došla do Palića potrebno je angažovati sve tri pumpe koje „prevode” vodu na viši nivo (stalno rade dve), što sve stvara troškove. Prema Vrndžićevim rečima, međutim, oni su daleko manji od štete koja nastaje pri ekološkim katastrofama poput one od prošlog aprila kada je uginulo oko 11 tona ribe u Paliću. – Tokom tri kritična letnja meseca u Palić je preko kanala moguće upumpati oko šest miliona kubnih metara vode, što je prema trenutnoj ceni električne energije oko 15 miliona dinara. Važno je znati da ta voda u Palić ne dolazi u „udarima”, koji bi eventualno mogli da izazovu pomeranje mulja, već da se dovođenjem vode iz Tise uspostavlja lagani, fini vodeni tok, kojim se jezerska voda stalno osvežava i oplemenjuje, odnosno hlađenjem i dugim putem dobija dovoljnu količinu kiseonika za opstanak njenog živog sveta– kaže Vrndžić.

Iako je ovo poznato poslednji put je voda iz Tise do Palića dovedena 2004. godine i to upravo da bi se sprečio pomor ribe. Kasnije to više nije korišćeno jer je procenjeno da je ovakvo spasavanje jezera preskupo. Vrndžić negira i tvrdnje da na putu od reke do jezera dolazi do velikih gubitaka vode i kaže da ih ima samo u poslednjoj, najkraćoj deonici gde je zemljište porozno i da delimično upija vodu. Zbog toga je i kupljena folija za prekrivanje kanala, ali je ubrzo otkriveno da to stvara novi ekološki problem, naime divljač koja u potrazi za pojilištem upadne u kanal ne može da se izvuče zbog skliske folije.

– Projektanti sada traže rešenje da se postavi folija ali i da se obezbedi siguran i bezbedan izlaz za životinje. Verujem da će do sredine proleća i to biti rešeno – kaže Vrndžić.

Istovremeno „Vode Vojvodine” su proteklih meseci uložile oko četiri miliona dinara za popravku i obnavljanje pokradenih elektroenergetskih delova sistema. Upravo na trećoj deonici do Palića koja se godinama ne koristi u potpunosti su pokradeni vitalni delovi za rad pumpe. S obzirom na to da je ona bila priključena na visokonaponsku mrežu, u „Severnoj Bačkoj” smatraju da je to mogao da uradi samo neko ko je dobro poznavao elektroenergetske uređaje, jer u protivnom oni su pogubni za lopove-laike.

Dakle, iako je rešenje za ekološki spas jezera gotovo nadohvat ruke, apsurdno je da se ono ne koristi jer ga – niko ne koristi. Naime, na 25 kilometara dugom putu voda iz Tise mogla bi da bude spas za oko 13.000 hektara oranica. Nažalost, taj kapitalni državni potencijal zaliva svega oko 500 hektara, uglavnom zasađenih šećerom, duvanom, paprikom ili sojom. Kada bi je i koristili svi oni kojima je voda dostupna, u „Severnoj Bačkoj” smatraju da bi njena cena bila prihvatljiva svakom.

Aleksandra Isakov
POLITIKA
foto N. Tumbas