Vlatko Stefanovski održao koncert na prepunoj Letnjoj pozornici

vlatko17 Nedelja veče na Paliću protekla je u znaku dobrog, starog rokenrola. Pred oko osam stotina gledalaca koncert za pamćenje održao je legendarni Vlatko Stefanovski i svojim neprolaznim numerama vratio publiku u najsjanije vreme rok scene ovog podneblja. Iako danas možda češće struje neki drugi muzički pravci, publika više od dva sata nije štedela dlanove prateći „Makedonsko devojče“, „Gipsy song“, „Uči me majko, karaj me“, „Jovano, Jovanke“, „Čuvam noć od budnih“... Sa jednim od najvećih virtouza na gitari na ovim prostorima na sceni su bili i Đoka Maksimovski na bas gitari i Dino Milosavljević na bubnjevima. - Mi smo uigrana, podmazana ekipa, dobro smo navežbani, dobro raspoloženi i međusobno se jako dobro slažemo, tako da se to i na sceni oseti. Ovo nam je četvrti koncert, četvrti dan za redom, bili smo u Skoplju, Sremski Karlovcima, Erdutu i sada na Paliću. Posle ovog koncerta idemo na zasluženi odmor – kaže za naš sajt Vlatko Stefanovski. - Drago mi je da sam ponovo na Paliću, posle deset godina kada smo nastupali na etno festivalu „World music“ i ne znam kako je prošlo svo ovo vreme. Ambijent je prekrasan, verujem da je publika uživala slušajući dokle smo stigli sa svojim umećem. Sa publikom smo protrčali kroz nešto staro, nešto novije, najveće hitove, obrade tradicoonalnih numera, nezaobilazne vokalne numere.

Svoje prve muzičke korake grupa „Leb i sol“ u kojoj je Stefanovski proveo više od dve decenije napravila je na 1971. godine na Festivalu „Omladina“.

- To je bio sam početak karijere i to za nas predstavlja veoma značajni nastup. Rokenrol scena je tada vladala Jugoslavijom, a mi smo došli iz Skoplja mladi i zbunjeni, čekali smo ceo dan da dođemo na red na tonsku probu. Pored nas su prolazili poznati rokeri, pevači, tehničari, producenti, mi smo ih gledali sa strane ali kada smo počeli da sviramo imali smo šta da ponudimo publici – seća se Stefanovski. - Taj festival je bio veoma važan jer su neafirmisani bendovi imali šansu da se pojave i odsviraju šta imaju. Posle tog subotičkog festivala bio sam bio pozvan da potpišem ugovor sa PGP-om. Na festivalu nam je prišao čovek i pitao da li bi snimali ploču, ma peške bi išli da je snimimo. Sada se tehnologija promenila, imamo mobilne telefone i jedino je u tome razlika. Mladi ljudi su i danas puni entuzijazma, ljubavi, života... Ništa se nije promenilo, samo tehnologija, ali ljudska duša se ne menja vekovima.

Iako možda i nisu bili rođeni u vreme najveće popularnosti grupe „Leb i sol“, mnogim mladima je Stefanovski i danas najveći uzor.

- Drago mi je zbog toga, a ako sam im već uzor trudim se da se ne obrukam, da ih stalno iznenađujem, da im pokazujem da stalno treba ići dalje, da se treba boriti za svoj izraz i svoj potpis, za dobru muziku u krajnjoj liniji. To je najvažnije. U umetnosti stalno treba biti jedno veliko znatiželjno dete, a u životu treba odrasti jer on nosi razne stvari i lepe i ne tako lepe – poručuje Stefanovski.

Iako je ušao u sedmu deceniju, Vlatko i sam za sebe često kaže da ne želi da muzički odraste. Tako i sada, pun elana priprema novi studijski album koji će se zvati „Maternji jezik“.

- Treba uskoro da bude gotovo. To će biti jedna solo akustična gitara. Sam sam ga snimio na klasičnoj gitari sa jednim mikrofonom i to će biti jedna jednostavna po formi ali u sadržini jedna veoma bogata ploča – najavljuje Stefanovski.